Visoka temperatura, odnosno groznica, jedan je od najčešćih zdravstvenih problema kod beba i dece i čest razlog posete pedijatru. U proseku, mala deca imaju između pet i sedam epizoda povišene temperature godišnje. Srećom, većina ovih stanja je blaga i može se kontrolisati kod kuće, dok se ozbiljne komplikacije javljaju kod oko 1 od 100 dece. Kada znate kako da prepoznate i pravilno reagujete na pojavu temperature, možete pomoći detetu da lakše prebrodi bolest.

Bebe i mala deca često ne mogu jasno da izraze kako se osećaju, pa je važno da roditelji obrate pažnju na promene u ponašanju. Rani znaci mogu biti umor ili malaksalost, „staklaste“ oči, razdražljivost i pojačana plačljivost. Dodirivanjem slepoočnica, grudnog koša ili vrata možete proceniti da li je dete neuobičajeno toplo.

Merenje temperature termometrom daje najpouzdaniju potvrdu. Digitalni i bezkontaktni termometri su pouzdani i mogu se koristiti, uz pravilnu upotrebu.

Normalna telesna temperatura kod dece kreće se između 36,5°C i 37,5°C, uz blage oscilacije tokom dana, pri čemu je često oko 0,5°C viša u večernjim satima. Vrednosti između 37,5°C i 38°C smatraju se povišenom temperaturom, dok se groznicom koja zahteva reakciju obično smatra temperatura iznad 38°C do 38,5°C.

Roditelji često preuzimaju ulogu „kućnog lekara“, makar u početnim fazama bolesti. Ipak, u moru informacija dostupnih na internetu, nije uvek lako proceniti šta je bezbedno i preporučeno.

Na primer, metode poput trljanja alkohola ili sirćeta ponekad se pominju kao način za snižavanje temperature, ali nisu efikasne i mogu biti štetne za dete.

Umesto toga, mlaka kupka ili tuširanje mogu pomoći u snižavanju temperature. Po potrebi, može se primeniti paracetamol u obliku sirupa kod mlađe dece, dok se ibuprofen preporučuje kod starije. Važno je pridržavati se uputstva i biti oprezan prilikom doziranja.

Hidratacija je od izuzetne važnosti, jer deca sa temperaturom brže gube tečnost i mogu lako da dehidriraju, posebno bebe i mala deca. Zato je važno da unose više tečnosti nego inače, vodu, mleko ili, po potrebi, rastvore sa elektrolitima.

Povišena temperatura je najčešće znak akutne virusne ili bakterijske infekcije, kao što su respiratorne, gastrointestinalne ili urinarne infekcije. Ređe, može ukazivati na ozbiljnija ili hronična stanja.

Većina epizoda može se pratiti i kontrolisati kod kuće, ali je potrebno obratiti se lekaru ukoliko:

• Temperatura ne opada nakon 2 do 3 sata kućne nege;
• Temperatura iznad 38°C traje duže od 24 sata, čak i ako je delimično snižena (ovaj vremenski okvir je često potreban kako bi se određeni parametri mogli jasno uočiti u analizama);
• Dete pokazuje znake dehidratacije, poput suvih očiju, beličasto obloženog jezika ili uvučene fontanele kod beba.

Praćenje ovih promena omogućava pedijatru da precizno proceni stanje deteta i, po potrebi, odredi odgovarajuću terapiju.

Iako je povišena temperatura česta i najčešće lako kontrolisana, može izazvati zabrinutost kod roditelja. Ukoliko ste nesigurni ili primetite da temperatura traje duže nego što je uobičajeno, ili se jave drugi simptomi koji vas brinu, najbolje je da se obratite pedijatru.

Naš tim vam stoji na raspolaganju da pruži stručan savet, otkloni nedoumice i pomogne da vaše dete ostane zdravo i sigurno.