U svkodnevnici u kojoj pokušavamo da postignemo sve, najpre zapostavimo sebe i zaboravimo da zastanemo i poslušamo svoje telo. Mnogi od nas funkcionišu na utopilotu, toliko se dobro naviknemo na umor, nelagodnosti i sitne tegobe da vremenom zaboravimo kako izgleda probuditi se potpuno odmoran i zdrav.

Ti suptilni signali vremenom postaju deo rutine. Kao rezultat, primetimo da nešto zaista nije u redu tek kada se stanje pogorša i počne da utiče na svakodnevno funkcionisanje. Tek tada odlučujemo da potražimo pomoć.

Istina je jednostavna, telo gotovo uvek šalje upozorenja. Pitanje je samo da li ih na vreme prepoznajemo.

Naglo gojenje ili neobjašnjiv gubitak kilograma retko su slučajni. Često su rani pokazatelji ozbiljnog hormonskog disbalansa.

Kada ste pod hroničnim stresom, nivo kortizola ostaje trajno povišen. Ovo stanje drži organizam u konstantnom režimu preživljavanja, što direktno ometa regulaciju polnih hormona i šećera u krvi. Loš san i narušen unutrašnji biološki sat, dodatno utiču na lučenje hormona gladi i sitosti.

Vremenom, ovakav disbalans može dovesti do insulinske rezistencije ili dijebetesa koji se često dugo sakrivaju iza simptoma poput pojačane gladi i žeđi, i do kojih dolazi nakon što predugo ignorišemo signale upozorenja.

Ako vam se dešava da ostajete bez daha pri minimalnom naporu ili osećate preskakanje srca bez jasnog razloga, to je signal koji ne treba ignorisati.
Ovi simptomi mogu ukazivati na niz problema:

• Anemija (malokrvnost): Telo nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca da prenese kiseonik tkivima, zbog čega srce mora da pumpa brže i jače.
• Kardiovaskularni problemi: Uključujući aritmije, ishemijsku bolest srca ili nepravilan krvni pritisak.
• Hronične bolesti pluća: Život u područjima sa visokim stepenom zagađenja vazduha može dovesti do postepenog, tihog razvoja respiratornih problema, uključujući HOBP (hroničnu opstruktivnu bolest pluća).

U svakom slučaju, reč je o simptomima koji zahtevaju pažnju.

Prethodno pomenuti kratak dah i manjak kiseonika u krvi mogu direktno da utiču na mozak, na osećaj ošamućenosti, takozvanu „moždanu maglu“, i zaboravnost.

Ukoliko vas muče česte glavobolje, uzrok može biti i banalan, poput hronične dehidratacije i zaboravljanja da unesete dovoljno tečnosti tokom dana. Dok ozbiljniji uzroci uključuju disbalans elektrolita (manjak kalijuma, natrijuma i magnezijuma) i neregulisane nivoe glukoze. Kod žena, uporne glavobolje i pad kognitivnih funkcija često su prvi znakovi hormonskih promena koje donosi perimenopauza i menopauza.

Stanje naše kose i reproduktivnog sistema odlični su pokazatelji onoga što se dešava unutar tela. Kombinacija neredovnog ciklusa i opadanja kose može ukazivati na hormonske poremećaje poput sindroma policističnih jajnika (PCOS), ali i na probleme sa štitnom žlezdom ili druge ginekološke izazove.

Fizičko zdravlje se ne može posmatrati odvojeno od mentalnog. Konstantan osećaj umora, nedostatak energije za osnovne obaveze i potreba da se izolujete od prijatelja i porodice nisu znakovi slabosti, već signal organizma.

Emocionalna preplavljenost, hroničan umor i povlačenje u sebe vrlo često su rani, fizički manifestovani simptomi anksioznosti, depresije ili sindroma sagorevanja na poslu (burnout).

Naš digestivni trakt je naš „drugi mozak“. Problemi poput stalnog nadimanja, mučnina, promena stolice ili osećaj nelagodnosti u stomaku, najčešće nastaju kao posledica loše ishrane i prekomernog unosa visoko prerađene hrane (“junk food”).

Međutim, ako se ovi simptomi nastavljaju, oni mogu biti indikator ozbiljnijih gastrointestinalnih poremećaja:

• Intolerancija na gluten (celijakija);
• Sindrom iritabilnog creva (IBS);
• Zapaljenske bolesti creva (poput Kronove bolesti).

Takođe, ne treba zanemariti ni uticaj stresa jer visok nivo kortizola usled anksioznosti direktno parališe normalan rad creva i izaziva snažne mučnine.

Ukoliko bilo koji od navedenih simptoma, ma koliko suptilan bio, traje između 10 i 15 dana, vreme je da posetite lekara.
Tokom konsultacije, lekar će vas usmeriti na analize koje su neophodne kako bi se, najbolje razotkrili skriveni deficiti u organizmu. Posebnu pažnju treba obratiti na:

• Gvožđe i vitamin B12: Vitamin B12  zajedno sa gvožđem ušestvuje u stvaranju eritrocita. Njihov nedostatak često je glavni krivac za anemiju, što direktno dovodi do palpitacija srca, otežanog disanja i ekstremnog umora.
• Nivo kortizola i hormona štitne žlezde: Za utvrđivanje uzroka anksioznosti, naglog gojenja i nesanice.

Zdravlje ne počinje u trenutku kada se pojavi bolest, već mnogo ranije, u načinu na koji slušamo svoje telo.

U poliklinici Primea verujemo da je ključ u vremenu koje posvećujemo svakom pacijentu, kako bismo razumeli širu sliku i povezali sve signale koje organizam šalje.

„Važno da ne ignorišemo rane signale koje nam telo šalje. Pravovremen razgovor sa lekarom, osnovne analize i kontinuitet u praćenju zdravlja mogu napraviti ogromnu razliku, ne samo u lečenju, već u prevenciji ozbiljnijih stanja.

Naš cilj nije samo da reagujemo kada se problem pojavi, već da pomognemo pacijentima da razumeju svoje telo i očuvaju zdravlje na duže staze“, ističe naša dr Anđelka Stanojević.

Zakažite preventivni pregled lekara opšte prakse u poliklinici Primea. Naš tim stručnjaka posvetiće vam vreme potrebno da detaljno sagledamo vaše stanje, uradimo adekvatne analize i osiguramo da vaš organizam funkcioniše besprekorno.