Hipertenzija, odnosno visok krvni pritisak, javlja se kada su vaši rezultati merenja pritiska viši od normalnih vrednosti. Za većinu odraslih, zdrav krvni pritisak obično je ispod 140/85 mm Hg. Ove vrednosti predstavljaju dva merenja: sistolni pritisak (gornji broj) i dijastolni pritisak (donji broj).

Iako je retko moguće precizno utvrditi uzrok visokog pritiska, neke grupe ljudi imaju veće šanse da ga razviju. Na primer, muškarci su nešto skloniji hipertenziji od žena, a među njima najviše obolelih ima u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji. Kod žena je hipertenzija češća u subsaharskoj Africi. Starost takođe igra ulogu: odrasli preko 40 godina imaju veći rizik nego mlađi.

Poznavanje Vašeg rizika može Vam pomoći da efikasnije pratite vrednosti kvnog pritiska  i sprečite pojavu eventualnog problema sa istim.

Povišen krvni pritisak, ili hipertenzija, često se naziva „tihi ubica“, i to sa razlogom. Obično nema jasne simptome, ali tokom vremena može izazvati ozbiljna oštećenja u telu. Ako se ne leči, hipertenzija značajno povećava rizik od ozbiljnih srčanih i vaskularnih problema, uključujući:

• Zatajenje srca — kada srce ne može efikasno da pumpa krv;
• Bolesti koronarnih arterija — suženje arterija koje snabdevaju srce;
• Srčane udare — često uzrokovane blokadom protoka krvi do srca;
• Aritmije — nepravilni srčani ritmovi;
• Moždane udare — usled krvarenja nakon pucanja krvnih sudova

Međutim, uticaj se ne zaustavlja samo na srcu i mozgu. Hipertenzija je i glavni faktor rizika za hronične bolesti bubrega i može dovesti do završnog stadijuma bubrežne bolesti, što može zahtevati dijalizu ili transplantaciju bubrega.

Iako visok krvni pritisak ne izaziva uvek odmah ozbiljne komplikacije, može znatno uticati na svakodnevni život. Mnogi ljudi osećaju simptome poput nedostatka daha tokom rutinskih aktivnosti, oticanja zbog zadržavanja tečnosti, lupanja srca, a kod nekih muškaraca mogu se javiti problemi kao što je erektilna disfunkcija.

Iako se lekovi često prepisuju za lečenje visokog krvnog pritiska, promene životnih navika mogu igrati ključnu ulogu u kontroli hipertenzije. Evo kako možete pomoći svom srcu svakodnevnim navikama.
 

• Manje soli, srce ne boli: Previše soli u ishrani može vremenom podići krvni pritisak. Istraživanja jasno pokazuju da ljudi koji jedu mnogo soli imaju viši krvni pritisak od onih koji ga ograničavaju. Ciljajte na niskosodne namirnice, kuvajte sa začinskim biljem umesto soli i pazite na skrivenu so u prerađenoj hrani.
• Ključ je kalijum: Dok so podiže pritisak, kalijum mu pomaže da se spusti. Ovaj mineral pomaže u balansiranju efekata natrijuma i podržava rad srca. Dodajte u obroke hranu bogatu kalijumom kao što su banane, narandže, kivi, avokado, spanać i batat.
• Pivo podiže pritisak: Manje alkohola može značajno uticati na krvni pritisak. Studije pokazuju da smanjenje unosa alkohola na pola kod osoba koji puno piju, vodi do pada sistolnog pritiska za 5.50 mm Hg i dijastolnog za 3.97 mm Hg. Umerenost je ključ — ciljajte na najviše jedno piće dnevno za žene i dva za muškarce.
• Potrči i visok pritisak spreči: Fizička aktivnost je jedan od najučinkovitijih načina za prirodno snižavanje krvnog pritiska. Čak i umerene vežbe, poput brzog hodanja ili vožnje bicikla, mogu napraviti razliku. Aerobne aktivnosti povezane su sa smanjenjem sistolnog pritiska za oko 3–4 mm Hg i dijastolnog za 2–3 mm Hg.
• Lepo nahrani svoje srce: Ishrana igra ključnu ulogu u kontroli krvnog pritiska. Fokusirajte se na zdravu ishranu bogatu voćem, povrćem, celovitim žitaricama, mahunarkama, orasima, mlečnim proizvodima sa niskim procentom masti i nemasnim proteinima poput ribe. Istovremeno, ograničite crveno meso, zaslađene napitke i hranu bogatu zasićenim i transmastima. Održavanje zdrave telesne težine kroz pravilnu ishranu je takođe bitno, jer višak kilograma snažno utiče na povišen krvni pritisak.
• Provetri pluća: Pušenje izaziva privremeni skok krvnog pritiska, a tokom vremena i aktivni i bivši pušači imaju obično viši krvni pritisak nego oni koji nikada nisu pušili. Prestanak pušenja ne samo da podržava zdraviji pritisak već i znatno smanjuje rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.

 
Zdravo srce i dobar krvni pritisak počinju sa zdravim navikama i svakodnevnim izborima. Što je još važnije, ove navike mogu napraviti veliku razliku, ne samo za krvni pritisak, već i za zdravlje celog tela. Gledajte na to ovako: manje pritiska nije samo bolje za vaše arterije, već i za Vaš život.