Dobro nahranjeno ili dobro uhranjeno: Kako procenjujemo nutritivni status deteta
„Doktorka, meni on deluje mršavo.“ „Jede odlično, sigurno mu ništa ne nedostaje.“
Ovo su rečenice koje dečiji gastroenterolozi gotovo svakodnevno čuju u ordinaciji. Međutim, kada govorimo o nutritivnom statusu deteta, procena se ne zasniva samo na tome kako dete izgleda ili koliko kilograma ima. Ona podrazumeva sistematsku procenu rasta, telesnog sastava, unosa hrane, kliničkog stanja i, kada za to postoje indikacije, laboratorijskih parametara.
Savremena pedijatrija i preporuke Evropskog udruženja za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu (ESPGHAN), kao i Evropskog udruženja za kliničku ishranu i metabolizam (ESPEN), naglašavaju jednu ključnu stvar: nutritivni status je mnogo više od broja kilograma na vagi. On predstavlja jedan od važnih pokazatelja zdravlja, rasta i razvoja deteta.
Kako objektivno procenjujemo nutritivni status?
Na pregledu se procenjuju telesna masa, telesna dužina, odnosno visina i, u odgovarajućem uzrastu, BMI, dok se kod odojčadi i male dece prati i obim glave. Dobijene vrednosti upoređuju se sa standardizovanim krivama rasta i mogu se izraziti kroz percentile i Z-skorove. Na taj način ne procenjujemo samo da li se dete nalazi u očekivanom rasponu za uzrast i pol, već i koliko odstupa od populacione sredine.
Zašto je brzina rasta ključna?
Jednako je važno pratiti kojom brzinom dete raste, a ne samo trenutnu težinu.
„Na primer, dete koje se godinama nalazi na 10. percentilu može biti potpuno zdravo ukoliko uredno i stabilno prati svoju krivu rasta. To je jednostavno njegova genetika! Sa druge strane, dete koje je ranije raslo na 75. percentilu, a zatim naglo počne da odstupa od svoje putanje, zahteva pažljivu procenu i praćenje, čak i ako se trenutna vrednost još uvek nalazi u granicama referentnog raspona,“ govori specijalista pedijatrije dr Nevena Popovac.
Šta može narušiti nutritivni status deteta?
Nutritivni status zavisi od mnogo više faktora nego što je prosta količina hrane na tanjiru.
Kada je izbirljivost samo faza, a kada postaje problem?
Kod manjeg deteta, izbirljivost u ishrani često predstavlja potpuno normalnu, prolaznu razvojnu fazu. Između druge i šeste godine života, mnoga deca postaju sumnjičava prema novim ukusima, jedu mali broj omiljenih namirnica ili prolaze kroz periode smanjenog apetita. Ukoliko dete pri svemu tome normalno raste i razvija se, ovakvo ponašanje najčešće nije razlog za zabrinutost.
Međutim, kod manjeg broja dece, ograničen unos hrane postaje toliko izražen da dovodi do nutritivnih deficita, gubitka telesne mase ili usporavanja rasta, potrebe za nutritivnim suplementima ili značajnog narušavanja svakodnevnog funkcionisanja. U takvim situacijama potrebno je razmišljati o poremećaju izbegavajućeg ili restriktivnog unosa hrane.
Dobro nahranjeno nije isto što i dobro uhranjeno
Dete može imati urednu ili čak povećanu telesnu masu, a istovremeno imati deficit pojedinih mikronutrijenata. Dovoljan energetski unos ne znači nužno i adekvatan unos svih esencijalnih hranljivih materija. „Drugim rečima, dete može biti sito i imati urednu telesnu masu, a da istovremeno nije nutritivno adekvatno zbrinuto,“ upozorava dr Popovac.
Restriktivni režimi ishrane
Posebnu pažnju zahtevaju deca koja se hrane prema restriktivnim režimima. Sve veći broj porodica danas bira vegetarijanski ili veganski način života. Dobro planirana vegetarijanska ishrana može zadovoljiti nutritivne potrebe deteta, dok veganska ishrana zahteva pažljivo planiranje i pouzdan izvor vitamina B12, najčešće kroz suplementaciju. Posebnu pažnju treba posvetiti unosu i statusu gvožđa, kalcijuma, vitamina D, joda, cinka i omega-3 masnih kiselina. Zato je kod dece koja se hrane restriktivnim režimima preporučuje stručno savetovanje i praćenje rasta, kao i procena rizika od nutritivnih deficita.
Kako izgleda savremena dijagnostika i lečenje?
Procena nutritivnog statusa se ne završava merenjem. Pedijatrijski gastroenterolog detaljno analizira način ishrane, učestalost i sastav obroka, navike u hranjenju, eventualno prisustvo digestivnih tegoba, nivo fizičke aktivnosti i psihosocijalni kontekst u kojem dete odrasta.
Na osnovu ovih podataka procenjuje se da li su potrebne ciljane laboratorijske analize ili dodatna dijagnostika. Laboratorijska obrada ne treba da bude rutinska i ista za svako dete, već usmerena prema kliničkoj slici i procenjenom riziku od nutritivnog deficita.
Lečenje je uvek individualno
Nekada je dovoljno edukovati roditelje i postepeno, kroz igru, proširivati izbor namirnica. Kod druge dece neophodna je medicinska nadoknada vitamina i minerala, primena oralnih nutritivnih suplemenata ili uključivanje kliničkog nutricioniste. Kod dece sa izraženim poremećajima hranjenja, neophodna je saradnja pedijatrijskog gastroenterologa, dečijeg psihologa, logopeda, radnog terapeuta i nutricioniste.
Cilj nije samo da dete unese više hrane, već da obezbedimo adekvatan unos energije, proteina, vitamina, minerala i drugih esencijalnih nutrijenata potrebnih za pravilan rast i razvoj.
Kada hrana postaje lek: Celijakija i Kronova bolest
U pedijatrijskoj gastroenterologiji, ishrana nije samo podrška lečenju. Kod pojedinih bolesti nutritivna terapija predstavlja osnovni deo lečenja, a ponekad i ključnu specifičnu terapijsku intervenciju.
Celijakija
Kod osoba sa celijakijom, i male količine glutena mogu pokrenuti imunološki odgovor i dovesti do oštećenja sluznice tankog creva.
- Kako nastaje i kada se javlja: Gluten je neophodan za pokretanje bolesti kod genetski-predisponirane osobe, ali etiologija je kompleksnija. Simptomi mogu pojaviti bilo kada, od ranog detinjstva do adolescencije, pa i u odraslom dobu.
- Terapija: Za ovu decu, stroga i doživotna bezglutenska ishrana je jedini lek. Ona omogućava oporavak sluznice tankog creva i normalizaciju nutritivnog statusa i rasta.
Kronova bolest
Drugi primer je Kronova bolest, ozbiljna hronična inflamatorna bolest creva.
- Kako nastaje i kada se javlja: Nastaje kao splet genetske predispozicije, izmenjenog imunološkog odgovora i faktora sredine. Najčešće se dijagnostikuje kod adolescenata i starije dece.
- Terapija (EEN): Kod dece sa novodijagnostikovanom Kronovom bolešću, ekskluzivna enteralna ishrana (EEN) predstavlja važnu terapijsku opciju za indukciju remisije, ali i za reindukciju u okviru relapsa, posebno kod luminalne bolesti. Tokom definisanog perioda, dete svoje nutritivne potrebe zadovoljava standardizovanim enteralnim preparatom, bez uobičajene čvrste hrane. EEN može dovesti do smanjenja aktivnosti bolesti, poboljšanja nutritivnog statusa i omogućiti postizanje remisije bez izlaganja kortikosteroidima.
Stroge eliminacione dijete vs. Intolerancija na hranu
Važno je da roditelji razumeju razliku između hroničnih stanja koja zahtevaju strogu eliminacionu dijetu i intolerancija:
- Kada dete ima hroničnu, autoimunu bolest kao što je celijakija ili dokazanu alergiju gde preti anafilaksa, eliminaciona dijeta mora biti apsolutno stroga. Kod celijakije ne postoji bezbedna količina glutena koju možemo preporučiti, zbog čega je neophodno strogo i doživotno izbegavanje glutena, uključujući pažnju na kontaminaciju hranom.
- Kod intolerancija, poput intolerancije na laktozu, mehanizam je drugačiji i ne podrazumeva imunološko oštećenje creva. Stepen restrikcije zavisi od individualne tolerancije i ne mora nužno značiti potpuno i doživotno izbacivanje određene namirnice.
Briga o razvoju počinje u Poliklinici Primea
Procena nutritivnog statusa nije potraga za idealnom težinom, niti jednostavno prebrojavanje kalorija. Cilj je razumeti da li dete dobija dovoljno energije i esencijalnih nutrijenata za svoj uzrast, da li uredno raste i da li postoje faktori koji mogu ugroziti njegov nutritivni status.
Jer dobro uhranjeno dete nije nužno ono koje jede mnogo, već ono koje dobija ono što mu je potrebno za pravilan rast, razvoj i zdravlje.
U Poliklinici Primea vršimo procenu rasta i nutritivnog statusa deteta, sagledavamo njegove navike u ishrani, kada je potrebno, zajedno sa nutricionistom i drugim stručnjacima pravimo individualni plan dalje procene i nutritivne podrške.
Usluga:
