Život u ubrzanom ritmu i hronični stres postali su toliko uobičajeni da ih danas gotovo i ne preispitujemo. Rečenice poput „u gužvi sam“ ili „pod stresom sam“ izgovaramo usputno, kao deo svakodnevne komunikacije.

Ipak, ono što često zaboravljamo jeste da stres nije bezazlen. On nije sastavni deo savremenog života koji treba prihvatiti već stanje koje, ako traje dugo, ozbiljno narušava zdravlje.

Stres je tih, ali uporan faktor rizika koji utiče na gotovo svaki sistem u organizmu, često pre nego što postanemo svesni da nešto nije u redu.

U poslednjih deset godina beleži se značajan porast poremećaja raspoloženja širom sveta, a ni Srbija nije izuzetak. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), oko 4.4% globalne populacije pati od nekog oblika anksioznog poremećaja, što predstavlja više od 350 miliona ljudi.

Istraživanja i procene Mreže za psihosocijalne inovacije (PIN) iz 2022. godine pokazuju da je oko trećina populacije u Srbiji psihološki ranjiva, dok je učestalost simptoma anksioznosti u porastu nakon Covid19 pandemije. Pa tako, danas oko 7.2% populacije u Srbiji pokazuje jasne simptome anksioznosti, što nas stavlja iznad globalnog proseka.

Ova statistika nam jasno govor da stres u Srbiji više nije prolazna reakcija, već hronično stanje.

Da bismo razumeli kako stres utiče na zdravlje, važno je razumeti ulogu kortizola, glavnog hormona stresa.

U normalnim, zdravim uslovima, kortizol je naš saveznik. Njegova uloga je da nas pripremi za brzu reakciju u opasnim situacijama, kada telo ulazi u režim “bori se ili beži”.

U ovakvim trenucima, kortizol funkcioniše u sinergiji sa adrenalinskim i noradrenalinskim sistemom. Adrenalin i noradrenalin deluju momentalno tako što ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak i šire disajne puteve kako bi mišići dobili više kiseonika. Kortizol se nadovezuje tako što momentalno podiže nivo šećera u krvi, obezbeđujući masivnu količinu energije potrebnu mišićima za akciju.

Istovremeno, on usporava rad štitne žlezde i metabolizam, privremeno zaustavljajući sve funkcije koje nisu neophodne za preživljavanje, poput varenja, rasta i reprodukcije, kako bi svu energiju usmerio na rešavanje neposredne pretnje.

Problem nastaje kada ovaj sistem ostane stalno aktiviran.

Savremeni stresori, kao što su rokovi, obaveze, saobraćaj i konstantna dostupnost za organizam imaju isti efekat kao realna opasnost. Telo ne pravi razliku. Zato kortizol ostaje povišen i kada realne pretnje nema.

Dok su kratkoročni skokovi kortizola potpuno prirodni i neophodni za naš opstanak, hronično povišen kortizol je izuzetno toksičan za organizam.

Razlika između normalne i opasne reakcije najbolje se vidi kroz konkretne telesne funkcije. Kada posmatramo nivo šećera u krvi, kratkoročni stres donosi brz skok energije neophodan za akciju, dok hronični stres rezultira hronično visokim šećerom, stalnim zamorom i žudnjom za slatkišima.

Što se tiče fizičkog izgleda, kratkoročni stres ne ostavlja trajne posledice, ali dugoročni stres menja način na koji telo skladišti masti. To dovodi do gomilanja visceralne masti na stomaku i formiranja specifičnog masnog jastučeta na zadnjem delu vrata i gornjem delu leđa.

Reproduktivni sistem je tokom kratkoročnog stresa samo privremeno pauziran jer je fokus na bezbednosti, dok dugotrajno povišen kortizol izaziva ozbiljan disbalans.

Ovaj hronično povišen nivo kortizola pokreće opasnu kaskadu zdravstvenih problema, počevši od insulinske rezistencije i dijabetesa. Pošto kortizol neprestano otpušta glukozu u krvotok, pankreas je primoran da luči ogromne količine insulina kako bi taj šećer ubacio u ćelije. Vremenom, ćelije postaju „gluve“ na ovaj signal, što iscrpljuje pankreas i direktno vodi ka dijabetesu tipa 2.

Pored toga, pati i štitna žlezda, jer hronični stres blokira pretvaranje neaktivnog hormona štitne žlezde u aktivni oblik, usporavajući kompletan metabolizam i povećavajući rizik od autoimunih bolesti poput Hašimoto tireoiditisa.

Važno je razumeti da telo koristi iste resurse za proizvodnju kortizola i polnih hormona.

Kada ste u stanju hroničnog stresa, organizam „prioritet daje“ kortizolu što dovodi do smanjenja estrogena, progesterona i testosterona. Rezultat su neredovan ciklus, smanjena plodnost, snižen testosteron kod muškaraca i nastanak sindroma policističnih jajnika (PCOS) kod žena.

Iako ne možemo u potpunosti eliminisati izvore stresa, možemo naučiti telo kako da se brže oporavi.

Kada je u pitanju fizička aktivnost, izbegavajte treninge visokog intenzitet jer oni telu predstavljaju dodatni stresor i podižu kortizol. Umesto toga, fokusirajte se na aktivnosti koje umiruju nervni sistem, kao što su brzo hodanje u prirodi, joga, pilates, plivanje ili lagano istezanje.

Pored adekvatnog kretanja, ključna je i anti-stres ishrana. Stabilan šećer u krvi automatski znači i stabilniji nivo kortizola. Ishranu bazirajte na kvalitetnim proteinima, zdravim mastima poput maslinovog ulja, orašastih plodova i avokada, kao i na hrani bogatoj vlaknima. Istovremeno, izbegavajte rafinisane šećere i ograničite unos kofeina, naročito na prazan stomak u ranim jutarnjim satima.

U svakodnevnu rutinu uvedite tehnike disanja ili meditaciju, jer vežbe dubokog, dijafragmalnog disanja mehanički stimulišu vagus nerv. Ovo šalje jasan biološki signal mozgu da ste na sigurnom i da je opasnost prošla, obarajući nivoe hormona stresa.

Ne zaboravite ni na higijenu sna. Spavanje je kritičan period kada se kortizol prirodno resetuje, pa je važno leći pre 23 časa i izbegavati plavo svetlo sa telefona i ekrana barem sat vremena pre spavanja.

Mnogi ljudi veruju da su se navikli na stres. Istina je da se tolerancija na stres donekle povećava, ali to samo znači da je telo naučilo da funkcioniše na rezervama. Zbog toga osobe u stresnim radnim okruženjima moraju svesno ulagati u svoje mentalno zdravlje.

To pre svega podrazumeva postavljanje čvrstih granica između profesionalnog i privatnog života, kako bi se sprečilo da se tenzija sa radnog mesta prenese u dom i uništi odmor.

Psihoterapija je takođe izuzetno korisna, jer pacijentima pruža stručne alate za učenje zdravih mehanizama za kanalisanje pritiska, umesto njegovog konstantnog potiskivanja.

Uz to, socijalizacija i podrška imaju nemerljiv značaj. Zdravi odnosi sa kolegama, međusobno razumevanje i otvorena komunikacija predstavljaju ključne faktore koji ublažavaju uticaj stresnog radnog okruženja na celokupno mentalno zdravlje.

Ukoliko prepoznajete konstantan umor, neobjašnjivo gojenje oko stomaka, problem sa ciklusom ili česte promene raspoloženja, nemojte ignorisati ove signale. Nije normalno živeti na ivici iscrpljenosti i ignorisati signale koje vam telo jasno šalje.

Zakažite termin kod našeg endokrinologa dr Neda Crnjak u poliklinici Primea. Preciznim testiranjem nivoa kortizola, polnih hormona i funkcije štitne žlezde dobićemo jasnu sliku onoga što se zaista dešava unutar vašeg tela.

Uz stručno vođenje lekara, možete povratiti svoju energiju, regulisati hormone i sprečiti nastanak ozbiljnih oboljenja poput dijabetesa i autoimunih stanja. Stres jeste svuda oko nas, ali ne sme postati vaš stil života. Napravite prvi korak ka zdravlju i zakažite svoj pregled već danas.