Zašto dijete ne daju dugoročne rezultate i kako izgleda održiva ishrana u svakodnevnom životu
Verovatno ste makar jednom u životu probali neku dijetu. Počeli ste motivisano, izbacili slatkiše, hleb ili večeru, pažljivo brojali kalorije i vaga je pokazala manji broj. Ali, šta se dogodilo nekoliko meseci kasnije? Ako su se kilogrami vratili, niste jedini.
Ovaj obrazac gubitka i ponovnog dobijanja kilograma poznat je kao jo-jo efekat i predstavlja jedno od najčešćih iskustava ljudi koji pokušavaju da smršaju restriktivnim dijetama.
U nastavku objašnjavamo zašto brza rešenja gotovo nikada ne funkcionišu dugoročno, kako telo reaguje na izgladnjivanje i kako zapravo izgleda održiva ishrana koja može da traje ceo život, bez osećaja kazne i konstantne borbe sa hranom.
Zamka brzih dijeta
Kada želimo rezultate „do mora“, „do svadbe“ ili nekog važnog događaja, najčešće posežemo za ekstremnim režimima ishrane.
Bilo da je u pitanju rigorozna keto dijeta bez ugljenih hidrata, detoks sokovima, „kupus dijeta“ ili ekstreman post (fasting), sve one imaju jednu zajedničku karakteristiku: drastično ograničavaju unos kalorija i nutrijenata.
“Statistika je prilično jasna. Istraživanja pokazuju da između 80% i 95% ljudi koji izgube kilograme restriktivnim dijetama vrate tu težinu u roku od jedne do pet godina,” kaže endokrinolog dr Neda Crnjak.
Razlog nije nedostatak discipline ili volje. Problem je u tome što telo ekstremne dijete doživljava kao stanje ugroženosti. Takav režim zahteva visok nivo kontrole i odricanja, što vremenom dovodi do fizičkog i psihološkog zamora. Kada jednom „prekršite“ pravilo i pojedete parče torte, osećaj krivice vas često natera da odustanete od svega uz stav „kad je sve propalo, bar da jedem šta želim“.
Šta se dešava u telu kada gladujete
Naše telo je evolutivno programirano da preživi, a ne da bude „fit“ za plažu. Kada mu naglo smanjite unos hrane, telo to registruje kao pretnju (gladovanje) i pokreće sledeće odbrambene mehanizme:
- Povećava se nivo grelina (hormona gladi): Telo pojačano luči hormon koji vam šalje intenzivnije signale gladi. Zato na dijeti neprestano razmišljate o hrani.
- Vaš mozak teže registruje da ste siti, pa vam je potrebna veća količina hrane da biste osetili zadovoljstvo.
