Zašto “u formi sam” ne znači i “zdrav sam”
Zdravlje često procenjujemo na osnovu onoga što vidimo ili kako se osećamo. Mnogi veruju da su potpuno zdravi jer izgledaju dobro, imaju zategnuto telo i dobar tonus mišića, mogu da izdrže naporan trening ili istrče maraton.
Međutim, telo ne funkcioniše samo na površini. Postoje brojni procesi koji se odvijaju duboko u organizmu, bez vidljivih simptoma. Upravo zato, subjektivni osećaj da smo „dobro“ i činjenica da izgledamo „fit“ nisu uvek pouzdan pokazatelj da naš organizam zaista funkcioniše kako treba.
Dobra forma i loš nutritivni status: Zašto težina i BMI nisu uvek merilo zdravlja
U savremenoj kulturi, posebno pod uticajem društvenih mreža, zdravlje se često poistovećuje sa fizičkim izgledom i brojem na vagi. Indeks telesne mase (BMI) koristi se kao osnovni pokazatelj, ali on daje samo ograničenu sliku.
BMI ne uzima u obzir ključne faktore organizma, kao što su procenat i distribucija mišićne mase, gustina kostiju, udeo visceralnih masti (masti oko unutrašnjih organa) niti nivo hidratacije. Zbog toga je moguće imati „idealnu“ telesnu težinu, a istovremeno imati manjak ključnih vitamina, minerala i drugih nutrijenata koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma.
Sa druge strane, poremećaji u ishrani, poput anoreksije, bulimije ili estriktivnih režima ishrane u okviru fitnes trendova, ne moraju uvek biti očigledni. Osoba može izgledati snažno i atletski, dok organizam zapravo trpi posledice dugotrajnog deficita i prekomernog treniranja.
Takav način života dugoročno može dovesti do usporavanja metabolizma, hormonskog disbalansa i slabljenja imunog sistema, pokazujući da mišići na površini ne znače nužno da je organizam iznutra u ravnoteži.
Narušeno mentalno zdravlje vremenom uništava fizičko: Veza koju ne smemo zaboraviti
“Kada govorimo o sveobuhvatnom zdravlju, mentalna higijena se ne sme ostaviti po strani kao sekundarna stvar,” naglašava dr Anđelka Stanojević.
U poslednjih deset godina, širom sveta beleži se značajan porast depresije i anksioznosti. Pandemija je dodatno ubrzala ovaj trend, a ni Srbija nije izuzetak: sve veći broj ljudi suočava se sa psihološkim opterećenjem.
Ono što je važno razumeti jeste da mentalno zdravlje nije odvojeno od fizičkog. Hroničan stres, neprepoznata depresija ili anksioznost vremenom se biološki “prevode” u vrlo opipljive fizičke simptome. Dugotrajna psihološka patnja podiže nivo zapaljenja u telu, izaziva teške nesanice, slabi imunitet i značajno povećava rizik od kardiovaskularnih i autoimunih oboljenja.
